apokalipso

overdose

Na metar od mene prodavac govori drugom prodavcu da Ja sedim za stolom i da čekam da me dotični usluži. Smeškam se, pokušavajući da mu stavim do znanja da Ja u stvari čekam tu, pored pulta, i da teta za stolom nije Ja nego neka druga. A on ne kapira, sve mislim da je zato što ga farmerice stežu. Koliko dugo ne bih smela da treniram da bi mi listovi stali u njih? U mislilma je već 5 meseci kasnije i ja pokušavam da ih navučem, ne idu preko listova, kako li će tek preko kukova. Pu!

Prilazi, kaže Lena, zar ne?, znači to je taj koji je margo pitao je l' ona Klara. Mislila sam na vino, i nisam htela da mu učtivo, najučtivije što mogu kažem da je *kasno* da me pita ko sam jer je već pogrešno rešio da ja budem Lena, da Lena bude Ja, i da prava Ja, koja sam pored pulta, čekam još 15 minuta.

Ona u meni što mi uvek protivreči i voli da me saseče u korenu kad tako hoću da se brecnem bez razloga šapuće na uho da mi dečko u neverovatno tesnim pantalonama nije kriv što Š samo gleda u loptu i što je zapeo da u meni ne vidi ništa.

Uslužuje me SrboGrk sa krupnim šakama, mislim na D i njegove šake, mislim na Š i to da sam mu posmatrala gola leđa, ramena, kao veliki ljubitelj, iz svih mogućih uglova, sem jednog (a i to ću da sredim, kad probam sa silovanjem, jer mi drugo ništa ne preostaje) gledala sam mu bicepse, najgore je što sam mu gledala oči, a šake nedovoljno. Možda bi me ohladile.

Uglavnom, dnevna doza kofeina je jako velika ovih dana i ja ne mogu da prestanem da mislim.

Objavio apokalipso u 17. jun 2011 13:57:08