apokalipso

nosite se svi lepo...

Eto, tu da ideš! Nervozna sam, razume se zbog ispitnog roka. I onda se opet pojavi ta budala, taj kreten i debil koji mi igra po živcima, on pleše, pleše rumbu, valcer i svaki drugi mogući (opasan) ples u kome sa mnom nije uživao. 

I onda ga nema, nema ga sasvim malo, a ja u međuvremenu raskrstim i sa njegovim ramenima, i sa tim prodornim očima u kojima vidim... da mi je znati šta vidim u njima.

Pojavi se u kasne večernje sate, nepozvan i neočekivan i oraspoloži me jer ga ne očekujem, jer se setio, iako je možda navika u pitanju, bitno da se setio. To što se ja njega sećam celog dana, i nerviram, to je manje bitno.

I kaže nešto (a ja žuborim), nešto malo bezobrazno, a ja uzmem tu mrvicu i čuvam je u krevetu, pored mene, čuvam je da preživim do sledećeg puta.

I možda ponovo u glavi raščistim s njim do tog sledećeg puta, a možda i položim informatiku.

Objavio apokalipso u 2. jun 2011 3:13:21