apokalipso

hemija ili nedostatak iste

U 00:10 sam rešila da napravim pauzu i skuvam kafu.

Bila sam topla, zračila sam toplinom od dva sata ranije kad sam neplanirano rekla Š da ga znam mnogo manje nego što bih želela, a zatim se nespretno iskobeljala iz te, jako bezvezne situacije kad se uzme u obzir da takve razgovore nikad ne vodimo, i to humorom. Kod šale smo se i našli, i ja sam onda skupila svoje zelene nokte, svoj crveni prsten, sve svoje drečave boje, pokupila ih pod njegovim koracima i nasmejano otišla.

(sumnja se da je za ovo nasmejano glavni krivac kAfein)

Znam (sad) da je u mojim koracima postojala izvesna tuga, koja će isplivati za nekih 75 sati i dve čaše vina, al to je sasvim nevažno jer sam u tom trenu mislila upravo ono rečeno, a to je za mene velika stvar ne zato što lažem, već zato što gotovo nikad ne znam šta želim.

Sela sam na pod svoje sobe i pojela tost sa džemom od višanja, i mislila kako je ovo bilo veoma uspešno veče.

"...nekad su pogledi bili čista hemija..."

Objavio apokalipso u 19. jun 2011 16:34:00